SAOPŠTENJE ZA JAVNOST

USTP obaveštava stručnu i širu javnost da je dana 31.07.2017. godine podnelo inicijativu za ocenu ustavnosti i zakonitosti odredaba 77-a Zakona o javnom tužilaštvu i člana 45-a Zakona o sudijama, nalazeći da se osporenim odredbama krši načelo jednakosti građana (član 21. Ustava) i povređuje Ustavom zajemčeno pravo na stupanje na javne funkcije pod jednakim uslovima (član 53. Ustava), da se osporenim odredbama ograničava Ustavom utvrđena nadležnost Visokog saveta sudstva (član 154. Ustava) i Državnog veća tužilaca (član 165. Ustava), koji kao samostalni i nezavisni državni organi samostalno utvrđuju predlog kandidata za prvi izbor sudija i zamenika javnih tužilaca, kao i da se osporenim odredbama narušava ostvarivanje ustavne funkcije Visokog saveta sudstva i Državnog veća tužilaca da obezbede i garantuju nezavisnost i samostalnost sudija (član 153. stav 1. Ustava) i samostalnost javnih tužilaca i njihovih zamenika (član 164. stav 1. Ustava) time što Ustavom ustanovljene nezavisne organe obavezuje ocena kojom je određen uspeh kandidata na početnoj obuci, a koju daje Pravosudna akademija.

USTP nalazi da se radi o povredama Ustavnih odredaba u pogledu kojih je Ustavni sud Srbije prethodno reagovao svojim odlukama IUz 497/11, IUz 427/13 i Iuz 428/13, po ranije podnetim inicijativama USTP i našao da osporene odredbe Zakona o Praovosudnoj akademiji, Zakona o javnom tužilaštvu i Zakona o sudijama nisu u saglasnosti sa Ustavom, zbog čega ostaje nejasno iz kog razloga se poslednjim izmenama i dopunama Zakona o javnom tužilaštvu i Zakona o sudijama u iste inkorporiraju odredbe za koje smatramao da ponovo krše ona Ustavom zajemčena prava i ovlašćenja koja je Ustavni sud Srbije prethodno štitio odlukama IUz 497/11, IUz 427/13 i IUz 428/13.

Takođe, obzirom da se osporenim ustavnim odredbama ograničavaju ustavna ovlašćenja Državnog veća tužilaca i Viskog saveta sudstva, te da se istima ovi organi, između ostalog, obavezuju na donošenje Pravilnika kojima se diskriminišu kandidati u postupku izbora na javnotužilačku i sudijsku funkciju, a koji Pravilnici će i sami biti predmet ocene zakonitosti od strane Ustavnog suda Srbije, USTP apeluje da Ustavni sud Srbije istovremeno sa ocenom zakonitosti Pravilnika odluči i o ustavnosti odredaba zakona koje Državno veće tužilaca i Visoki savet sudstva obavezuju na donošenje ovih Pravilnika, kao i da prihvati privremenu meru koja je predložena, a kako je to učinio nedavno, nakon pokretanja postupka za ocenu zakonitosti Pravilnika Državnog veća tužilaca. Smatramo da je neophodno da se primene isti principi ažurnosti u radu Ustavnog suda Srbije, obirom da se praktično radi o jedinstvenom problemu, čiji je uzrok u različitom tumačenju odredba člana 77-a Zakona o javnom tužilaštvu i 45-a Zakona o sudijama i njihovom primenom u praksi, a za koje odredbe USTP smatra da su neustavne i da kao takve treba da budu uklonjene iz pravnog poretka Republike Srbije. Dakle, ključni uzrok problema koji su uočeni vezano za prvi izbor zamenika javnih tužilaca i sudija na pravosudnu funkciju nisu Pravilnici Državnog veća tužilaca i Visokog saveta sudstva koji su doneti na osnovu ovih zakona, već upravo odredbe samih zakona za koje nalazimo da direktno diskriminišu građane Republike Srbije koji konkurišu za pravosudnu funkciju i koji obavezuju Državno veće tužilaca i Visoki savet sudstva da takve Pravilnike donesu, te je neophodno da se što pre ispita ustavnost osporenih odredaba i omogući Državnom veću tužilaca i Visokom savetu sudstva da nesmetano sprovode svoja ovlašćenja u postupku predlaganja zamenika javnih tužilaca i sudija za prvi izbor.

Pored navednog, pozivamo Državno veće tužilaca i Visoki savet sudstva da prilikom sprovođenja budućih konkursa, pre eventualnih odluke Ustavnog suda Srbije po podnetim inicijativama, razmotre da li i u kojoj meri okolnost da početna obuka na Pravosudnoj akademiji nije utvrđena od strane Državnog veća tužilaca i Visokog saveta sudstva u skladu sa zakonom sve do 2015. godine ima uticaj na ocenu završnog ispita polaznika početne obuke na Pravosudnoj akademiji.


SAOPŠTENJE ZA JAVNOST

USTP pozdravlja hitnost u postupanju Ustavnog suda Srbije u vezi sa pokretanjem postupka za utvrđivanje nezakonitosti i obustave izvršenje pojedinačnog akta ili radnje preduzete na osnovu Pravilnika Državnog veća tužilaca o kriterijumima i merilima za ocenu stručnosti, osposobljenosti i dostojnosti kandidata u postupku predlaganja zamenika javnog tužioca koji se prvi put bira, nalazeći da je ovakva ažurnost svakako kvalitet u radu Ustavnog suda Srbije i da će se ispoljena hitnost u postupanju Ustavnog suda Srbije bez izuzetka očekivati i povodom drugih inicijativa za ocenu ustavnosti i zakonitosti akta kojima se uređuje postupak prvog izbora na pravosudnu funkciju, baš kao i donošenje privremenih mera, koje su prema našem iskustvu, po pravilu, izostajale.

USTP smatra da je saopštenje Alumni kluba PA u vezi sa ovom odlukom suda preuranjeno, obzirom da se odluka o zakonitosti pravilnika tek očekuje, pri čemu će ista, ukoliko Ustavni sud Srbije nađe da su osporene odredbe u suprotnosti sa zakonom, proizvoditi pravna dejsta pro futuro, dakle za ubuduće, kao što je to bio slučaj i sa odlukom Ustavnog suda Srbije Iuz 497/11 od 06.02.2014. godine. Stoga je neprihvatljiva i formalno pravno apsolutno netačna ocena da se ovakvom odlukom Ustavnog suda Srbije faktički priznaje da je u prethodnom periodu izbor zamenika javnih tužilaca koji se biraju prvi put po osporenom Pravilniku nezakonit. Šta više, ukoliko je samo pokretanje postupka za ocenu zakonitosti Pravilnika osnov za zaključak Alumni kluba PA da su zamenici javnog tužioca koji su izabrani na osnovu istog nezakonito izabrani, da li je po toj logici odluka Ustavnog suda Srbije Iuz 497/11 od 06.02.2014. godine, kojom je utvrđeno da su odredbe člana 40 stav 8 Zakona o Pravosudnoj akademiji suprotne odredbama Ustava Republike Srbije, osnov za zaključak da su sudije i zamenici javnog tužioca, koji su birani na osnovu tog člana pre donošenja navedene odluke, neustavno izabrani? USTP svakako smatra da nisu, ali se pita da li Alumni klub PA ovakvim argumentima nesvesno dovodi u pitanje i izbor svojih kolega, nekadašnjih polaznika početne obuke PA, pored toga što bespotrebno kalja ugled svih izabranih nosilaca javnotužilačke funkcije?

Nadalje, navod saopštenja da je DVT, čiji su članovi, između ostalog, izabrani predstavnici tužilačke organizacije, Republički javni tužilac i Ministar pravde, osporenim Pravilnikom pokušalo da izigra zahteve EU, po nalaženju USTP predstavlja krajnje malicioznu i neutemeljenu tvrdnju, obzirom da je Pravilnik DVT u potpunosti prihvatio rešenja iz pozitivnog zakonodavstva Republike Srbije, odnosno Zakona o javnom tužilaštvu, čije su poslednje izmene i dopune, koje su osnov za donošenje Pravilnika DVT, obrazložene upravo potrebom da se u praksi sprovedu odluke Ustavnog suda Srbije Iuz 497/11 i Iuz 428/13. Istovremeno, prilično neverovatno zvuči teza da Narodna skupština zemlje koja je na putu ka EU otvorila pristupna poglavlja 23 i 24 usvaja zakon, da bi nakon toga članovi DVT, u kome sede predstavnici izvršne i zakonodavne vlasti, primenjujući u praksi isti taj zakon, pokušavali da izigraju zahteve EU. Budući da ni Ustav Republike Srbije, niti Zakon o javnom tužilaštvu, ne propisuju da je PA jedini put do izbora na pravosudnu funkciju, imajući u vidu hijerarhiju opštih akata, teško je očekivati da to propiše Pravilnik DVT, kao podzakonski akt, pa se optužba za navodni pokušaj izigravanja EU po toj logici može isključivo pripisati predlagaču zakona i Narodnoj skupštini koja ga je usvojila, a ne DVT koje je zakon primenilo.

USTP podseća da je radna grupa DVT koja je radila na nacrtu Pravilnika obuhvatila veliki broj predstavnika struke, uključujući i predstavnika Alumni kluba PA, te da je usvajanju Pravilnika u DVT prethodila ozbiljna i široka javna rasprava, u kojoj su svi bili slobodni da iznesu primedbe na njegov nacrt pre usvajanja.

Naposletku, ako postoji nešto sporno u Pravilniku DVT, to su, po oceni USTP, odredbe koje su prepisane iz člana 77-a Zakona o javnom tužilaštvu, kojom se propisuje obaveza DVT da utvrđuje stručnost i osposobljenost svih kandidata, osim onih sa završenom početnom obukom PA, ali to je predmet sasvim druge inicijative za ocenu ustavnosti i zakonitosti.

Srdačno,
Predsednik USTP-a
Jelena Gajić


SAOPŠTENJE ZA JAVNOST

Ustavni sud preispituje zakonitost pravilnika Državnog veća tužilaca

Ustavni sud Srbije je prihvatio inicijativu Alumni kluba (diplomaca) Pravosudne akademije i pokrenuo postupak za utvrđivanje nezakonitosti pravilnika o izboru na prvu javnotužilačku funkciju koji je donelo Državno veće tužilaca (DVT), saopšteno je iz tog kluba.

Istovremeno Ustavni sud je odredio privremenu meru, kojom se obustavljaju svi postupci izbora zamenika tužilaca po tom pravilniku.

Alumni klub u svom saopštenju tumači da to znači da se "svakome pa i Narodnoj skupštini, zabranjuje da preduzima radnje po tekućim konkursima za nove zamenike tužilaca".

Ovim je, kako dodaje Alumni klub, blokiran izbor tužilaca u Srbiji do konačne odluke Ustavnog suda o saglasnosti pravilnika DVT sa Zakonom o javnom tužilaštvu.

Takođe navodi i da ova odluka blokira izbor u Narodnoj skupštini za 18 kandidata koje je DVT po hitnom postupku parlamentu predložio 14. jula.

Sa druge strane, Udruženje tužilaca Srbije smatra da su izborni postupci pred DVT na osnovu ovog Pravilnika sprovedeni u skladu sa zakonom i Ustavom, a da odluke Ustavnog suda proizvode pravno dejstvo "pro futuro" - za ubuduće.

Zbog toga, kako za Tanjug kažu u tom Udruženju, nema govora o blokadi izbora tužilaca koji je u toku.

"U poslednjih godinu dana izabran je na prvu funkciju veliki broj zamenika javnih tužilaca koji dolaze iz svih kategorija, tužilačkih i sudijskih pomoćnika, polaznika pravosudne Akademije", podsetio je Nenad Stefanović član UO Udruženja tužilaca Srbije.

On je dodao da će tek ako Ustavni sud utvrdi nezakonitosti u pravilniku, DVT biti u obavezi da donese novi.

Prema njegovim rečima, u praksi Ustavnog suda usvajanje privremenih mera nije uobičajeno, pogotovo kod ovako značajnih pitanja.

"U situacijama kada je javnost očekivala privremenu meru Ustavnog suda ona je izostala, a primer je neuspela reforma pravosuđa i reizbor sudija i tužilaca. Još jedna nelogičnost jeste da je Visoki savet sudstva usvojio sličan pravilnik a da u odnosu njega nije doneta bilo kakva odluka Ustavnog suda", napomenuo je Stefanović.

Izvor teksta:
RTS.rs


PREDLOZI ZA IZMENU USTAVNOG OKVIRA

UVOD

Udruženje sudijskih i tužilačkih pomoćnika Srbije je reprezentativna, dobrovoljna, strukovna, profesionalna, nestranačka, nevladina i neprofitna organizacija, koja se zalaže za poboljšanje položaja sudijskih i tužilačkih pomoćnika, kao i jačanje poverenja građana u pravosuđe Srbije, kroz učestvovanje u donošenju i predlaganju zakonskih i podzakonskih akata koji regulišu njihov status i materijalno pravni položaj i koja ima uticaja na regulisanje i sprovođenje izbora na pravosudne funkcije, a sve radi poboljšanja efikasnosti pravosudnog sistema Republike Srbije i dostizanja međunarodnih standarda.

Osnovani smo 2012. godine i do danas ova organizacija broji oko 400 članova, dok je na teritoriji Republike Srbije ukupno zaposleno oko 1300 pomoćnika. Među članovima našeg Udruženja postoje i pripravnici u radnom odnosu, kao i pripravnici volonteri, za čije interese se ova organizacija takođe zanima.

Posao sudijskih i tužilačkih pomoćnika se u mnogome ne razlikuje od poslova koje obavljaju funkcioneri u pravosuđu, a činjenica da mnogi pomoćnici taj posao bavljaju više od deset godina, nas direktno svrstava u kategoriju kandidata sa najviše prava i očekivanja da budemo izabrani.

Najteži problem sa kojim smo se susreli jeste diskriminacija sudijskih i tužilačkih pomoćnika u odnosu na polaznike početne obuke Pravosudne akademije. Ustavni sud Srbije na sednici održanoj 6. februara 2014.godine, kojom je predsedavala Vesna Ilić Prelić, predsednica Ustavnog suda, utvrdio da odredbe člana 40. st. 8, 9. i 11. Zakona o Pravosudnoj akademiji („Službeni glasnik RS“, broj 104/09), koje se odnose na postupak izbora sudije prekršajnog ili osnovnog suda, odnosno zamenika osnovnog javnog tužioca, nisu u saglasnosti sa Ustavom.

Danas postoji drugačiji problem. Ovo pre svega jer je novim Pravilnikom o kriterijumima i merilima za ocenu stručnosti, osposobljenosti i dostojnosti kandidata za sudiju koji se prvi put bira, koji je stupio na snagu 02. decembra 2016. godine, određeno da će prilikom prvog izbora članom 3 stav 3 merilo za ocenu stručnosti i osposobljenosti kandidata za sudiju koji se prvi put predstavljati ocena ostvarena na ispitu, dok je članom 10 istog Pravilnika propisano da se ispit, na kome se ocenjuje stručnost i osposobljenost kandidata za sudiju koji se prvi put bira, sastoji od pisanog testa – pitanja, a da sa druge strane, kandidati koji su završili početnu obuku na Pravosudnoj akademiji nemaju obavezu polaganja testa, već se njima uzima kao merodavna ocena sa završnog testa na Pravosudnoj akademiji, a što predstavlja simulaciju suđenja.

Ponovo nam preti situacija da budemo diskriminisani, imajući u vidu odredbu člana 45-a stav 3 Zakona o sudijama, kao i odredbu člana 77 Zakona o javnim tužilaštvima, u kojima se decidirano navodi da svršeni korisnik početne obuke na Pravosudnoj akademiji kao kandidat u postupku izbora za sudiju ili zamenika javnog tužioca, koji se prvi put bira na sudijsku i javnotužilačku funkciju nije dužan da polaže ispite koje organizuje Visoki savet sudstva i Državno veće tužilaca, već se njemu kao merilo stručnosti i osposobljenosti uzima završna ocena na početnoj obuci Pravosudne akademije. Pravilnikom o kriterijumima i merilima za ocenu stručnosti, osposobljenosti i dostojnosti kadnidata za sudiju koji se prvi put bira se, u delu koji se odnosi na ispit kojim se proverava stručnost i osposobljenost kandidata, u potpunosti primenjuje samo na kandidate za prvi izbor koji nisu završili početnu obuku na Pravosudnoj akademiji. U konkretnom slučaju to znači da su kandidati koji nisu završili početnu obuku na Pravosudnoj akademiji dužni da polažu Pravilnikom propisani ispit, što kandidati koji su završili početnu obuku na Pravosudnoj akademiji nisu dužni da učine, ali im je Pravilnikom ostavljena mogućnost da polažu navedeni ispit, po logici stvari ukoliko su nezadovoljni svojom završnom ocenom na početnoj obuci Pravosudne akademije, a ukoliko se odluče za polaganje ispita, kao merilo stručnost i osposobljenosti će im se uzeti ocena dobijena na ispitu, umesto završne ocene na početnoj obuci Pravosudne akademije (član 22 Pravilnika).

Sa druge strane, postavlja se pitanje statusa pomoćnika, s obzirom na to da je Ministarstvo pravde nadležno samo za utvrđivanje sistematizacije, donošenje kadrovskih planova (koji inače za 2017. godinu nismo pronašli), kao i za naknade za rad pomoćnika, jer je organ koji je nadležan za isplatu naknade zaposlenih državnih službenika po Zakonu o državnim službenicima. Visoki savet sudstva odlučuje po žalbi na sva rešenja o ocenjivanju državnih službenika u pravosudnom sistemu i eventualnom napredovanju. Ipak, za veliki broj pitanja vezanih za status i položaj pomoćnika postoji pravni vakuum, koji bi mogao da se reši izuzimanjem odlučivanja o pravima i obavezama pomoćnika iz delokruga poslova Ministarstva pravde i stavljanjem „pod kapu” Visokog saveta sudstva i Državnog veća tužilaca. Veoma je važno napomenuti i veliki problem nezapošljavanja pripravnika, odnosno istaći činjenicu da od 2013. godine radno mesto pripravnika u pravosudnim organima nije propisano Pravilnicima o unutrašnjem uređenju i sistematizaciji radnih mesta u sudovima i javnim tužilaštvima i Kadrovskim planom, te da ih zamenjuje sve veći broj volontera, što je latentna opasnost od gašenja naše profesije, jer što je manje pripravnika, to je manje saradnika, što je manje saradnika, to je manji prostor za odabir pravosudnih funkcionera između kandidata koji zaslužuju da budu birani.

Svakako smatramo da Pravosudna akademija, za sada, nije dostigla pun kapacitet organizacije, te ćemo nastojati da ovaj naš stav obrazložimo detaljno u narednom periodu ustavnih promena, kao i da pokušamo konstruktivnim predlozima da unapredimo plan i obuku Pravosudne akademije, kroz formirani Programski savet, kako bi dostigla i zavredela da postane „jedini put ka ulasku” u izbor na sudijsku ili javnotužilačku funkciju, posebno vodeći računa o pomoćnicima koji su pravo da budu birani za sudiju i zamenika javnog tužioca, već stekli po važećim zakonima.

PREDLOZI

1. Čl. 142 stav 3 Ustava izmeniti tako da glasi: „U suđenju učestvuju sudije i sudijski pomoćnici, na način utvrđen zakonom.“

Sudijski pomoćnici pored toga što pomažu sudijama u radu, izrađuju nacrte odluka, analiziraju sudsku praksu i obavljaju druge poslove u skladu sa Zakonom o uređenju sudova i Sudskim poslovnikom, imaju i ovlašćenja da u pojedinim postupcima pred sudom i samostalno preduzimaju radnje, sve s ciljem efikasnosti i rasteređenja sudija, što je takođe i jedan od strateških ciljeva reforme pravosuđa. S tim u vezi, sudijski pomoćnici na osnovu člana 90 Zakona o vanparničnom postupku („Službeni glasnik SRS“ br. 25/82, 48/88 i „Službeni glasnik RS“ br. 46/95,18/05, 85/12, 45/13, 55/14, 6/15, 106/15 u postupku raspravljanja zaostavštine mogu samostalno da uzimaju sve izjave volje i predloge učesnika, izuzev izjave o odricanju od nasleđa, zatim na osnovu člana 12. st.3 Zakona o izvršenju i obezbeđenju mogu da preduzimaju sudske radnje u izvršnom postupku ili postupku obezbeđenja itd. Kako je uloga sudijskih pomoćnika veoma značajna i zbog obima samostalih ovlašćenja trebalo bi ih implementirati i u ustavne odredbe. Slično rešenje je usvojeno u Zakonu o javnom beležništvu gde su status i položaj javni beležnika i pomoćnika javnih beležnika obuhvaćeni i regulisani istim Zakonom.

Ovakvim rešenjem bismo postigli više rezultata, a najvažniji je da će se sudijski, a i tužilački pomoćnici naći pod ingerencijom Visokog saveta sudstva i Državnog veća tužilaca gde i pripadaju.

Složićete se da sva ostala pitanja mogu biti rešena kroz Zakonsku regulativu, i to proširenjem nadležnosti Visokog saveta sudstva i Državnog veća tužilaca. Naime, smatramo da bi trebalo da imaju mnogo veće ingerencije što se tiče Pravosudne akademije, prijemnog ispita za upis, odabira mentora, izbora direktora itd.

2. Čl. 144 stav 1 Ustava izmeniti tako da glasi: „Predsednika Vrhovnog kasacionog suda, po pribavljenom mišljenju opšte sednice Vrhovnog kasacionog suda bira Visoki savet sudstva“.

Od fundamentalne važnosti jeste isključiti politička dela iz postupka za izbor predsednika suda najviše instance. Time se obezbeđuje puna nezavisnost u vršenju sudijske funkcije.

3. Čl. 146 stav 2 Ustava brisati.

Trebalo bi isključiti ustavnu mogućnost da se sudije koje se prvi put biraju na sudijsku funkciju biraju na probni period. Ovakav izuzetak od načela samostalnosti sudijske funkcije je i u prethodnom periodu naišao na poteškoće u primeni, posebno jer je prethodno trebalo da se vrednuje rad sudija na trogodišnjem mandatu, sve zbog nedonošenja odgovarajućeg podzakonskog akta. Međutim, pored evaluacije rada, u svakom trenutku Visoki savet sudstva ima mogućnost kontrole i nadzora nad radom sudije koje je prvi put izabran i raspolaže mehanizmima kao što su posutpak za razrešenje da isključi iz rada onog sudiju koji dobro ne vrši svoj posao. U tom kontekstu preispitivanje odluke o izboru sudije koje se prvi put bira nema nikakav pozitivan efekat, niti važniji domašaj.

4. Čl. 147 stav 1 i stav 2 Ustava brisati, tako da postojeći stav 3 postane stav 1, uz imenu tako da glasi: „Visoki savet sudstva, u skladu sa zakonom, bira sudije za obavljanje sudijske funkcije.“

Čl. 147 stav 4 Ustava postaje stav 2, iz imenu tako da glasi: „Visoki savet sudstva odlučuje i o izboru sudija u drugi ili viši sud.“

Ono što je elaborirano u tački 3 mutatis mutandis odnosi se i na tačku 4. Predlog implicira proširenje nadležnosti Visokog saveta sudstva u smislu da samostalno odlučuje kako o izboru sudije za prvi izbor, tako i o napredovanju. Argument u prilog jeste i taj da je Visoki savet sudstva organ sastavljen od sudija profesionalaca koji su kompetentni da izaberu kandidate i za prvi izbor, a nakon sprovedenog transparentnog i objektivnog postupka i da intervenisanje od strane Narodne skupštine u vidu verifikacije dosadašnjeg predloga Visokog saveta sudstva osim političkog nema drugog efekta.

5. Čl. 153 Ustava

Vezano za stav 2 člana 153 Ustava, koji reguliše da predstavnici zakonodavne i izvršne vlasti učestvuju kao članovi u radu Visokog saveta sudstva. Trebalo bi ukinuti članstvo po funkciji u ovom organu za ministra nadležnog za pravosuđe i predsednika nadležnog odbora Narodne skupštine, jer ono predstavlja legalan vid upliva političkog uticaja u javnotužilačku organizaciju, kako prilikom izbora i prestanka funkcije javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca, tako i prilikom odlučivanja o njihovim pravima i obavezama, napredovanju, dispciplinskoj odgovornosti, vrednovanju rada i dr.

U pogledu stava 3 člana 153 Ustava, predlog je da se iz sastava Visokog saveta sudstva brišu svi oni koji ne vrše sudijsku funkciju, uključujući tu i advokata i profesora pravnog fakulteta, kao ugledne i istaknute pravnike sa najmanje 15 godina iskustva u struci.

Da bi efektivno i u punom sastavu mogao da vrši poslove iz svoje nadležnosti, Visoki savet sudstva mora biti, kao što je to rečeno sastavljen isključivo od lica koja vrše sudijsku funkciju. Sa prethodnim rešenjem je bilo dosta problema u praksi zbog načina izbora predstavnika profesure i advokature. Iako je s jedne strane moguće razmeti intenciju prilikom uvršćivanja predstavnika pravnog fakulteta, koji bi mogao u segmentu nadležnosti Visokog saveta sudstva koji se odnosi na normativnu delatnost da da određeni doprinos, svrha delovanja predstavnika advokata u organu koji treba da garantuje samostalnost sudijske funkcije i da odlučuje o izboru i predstanku sudijske funkcije je krajnje nejasan i nepotreban.

6. Izmeniti čl. 154 Ustava, tako da Visoki savet sudstva samostalno odlučuje o svakoj vrsti izbora na sudijsku funkciju, kao i o prestanku sudijske funkcije.

7. Čl. 158 st. 2 Ustava izmeniti tako da glasi: „Republičkog javnog tužioca bira Državno veće tužilaca“.

Osnovna manifestacija samostalnosti javnotužilačke funkcije jeste način izbora nosilaca javnotužilačke funkcije, te bi u skladu sa tim trebalo ovlastiti isključivo Državno veće tužilaca da odlučuje o izboru svakog javnog tužioca i zamenika javnog tužioca, ali i šefa hijerarhijski najvišeg javnog tužilaštva u Republici Srbiji – Republičkog javnog tužioca. U skladu sa tim, izbor Republičkog javnog tužioca od strane Narodne skupštine, a na predlog Vlade i pribavljeno mišljenje nadležnog odbora Narodne skupštine nosi latentnu opasnost od konstantnog političkog uticaja. Isto važi i za čl. 158 st. 5, koji takav postupak i iste činioce predviđa prilikom prestanka funkcije Republičkog javnog tužioca. S tim u vezi je i odredba člana 160 st. 1 i st.2 Ustava, koja uređuje odgovornost Republičkog javnog tužioca i javnih tužilaca i Narodnoj skupštini, što bi trebalo brisati.

8. U članu 159 stav 2 i 5 izmeniti, tako da i javnog tužioca i zamenika javnog tužioca bira isključivo Državno veće tužilaca, a stav 6 brisati i u stavu 7 brisati „trajno obavljanje funkcije“.

Razlozi su detaljnije opisani u delu koji se odnosi na prvi izbor sudija i nadležnost Državnog veća tužilaca (tačke 3 i 10).

U članu 159 dodati novi stav, koji glasi: „Tužilački pomoćnici zamenjuju javnog tužioca i zamenika javnog tužioca, u skladu sa zakonom.“

Budući da je od donošenja Zakonika o krivičnom postupku iz 2013. godine izričito omogućeno tužilačkim pomoćnicima da preduzimaju radnje u skraćenom postupku, što je dovelo do delegacije procesnih ovlašćenja sa javnog tužioca i zamenika javnog tužioca i na tužilačkog pomoćnika, a sve iz razloga efikasnosti i rasterećivanja posla nosilaca javnotužilačke funkcije, opravdano je uvesti i tužilačke pomoćnike kao ustavnu kategoriju, ne kao nosioce javnotužilačke funkcije, nego kao važnu kategoriju lica unutar javnog tužilaštva koja vrši poslove krivičnog gonjenja u skraćenom krivičnom postupku.

9. Izmeniti član 164 Ustava, koji uređuje položaj, izbor i sastav Državnog veća tužilaca, po istom principu kao u tački 5, koja se odnosi na Visoki savet sudstva.

Dakle, izmena ustavnog okvira mora da se kreće u pravcu isključivanja predstavnika zakonodavne i izvršne vlasti iz članstva i rada u Državnom veću tužilaca. Trebalo bi ukinuti članstvo po funkciji u ovom organu za ministra nadležnog za pravosuđe i predsednika nadležnog odbora Narodne skupštine, jer ono predstavlja legalan vid upliva političkog uticaja u javnotužilačku organizaciju, kako prilikom izbora i prestanka funkcije javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca, tako i prilikom odlučivanja o njihovim pravima i obavezama, napredovanju, dispciplinskoj odgovornosti, vrednovanju rada i dr.

10. Izmeniti čl. 165

Neprimereni uticaji politike treba da budu isključeni i davanjem širih ovlašćenja Državnom veću tužilaca tako što će biti ovlašćeno samostalno da vrši sve poslove iz svoje nadležnosti, da ne bude samo predlagač odluka, nego i donosilac, kao što npr. bira zamenike javnog tužioca za trajno obavljanje funkcije zamenika javnog tužioca, tako da na osnovu ustava, zakona i podzakonskih akata odlučuje o kandidatima za prvi izbor za zamenika javnog tužioca. Postojeće rešenje je nekonzistentno, premda se zamenik javnog tužioca koji se prvi put bira na tu funkciju na relativno kratak mandatni period bira teže (Državno veće tužilaca ga samo predlaže, a Narodna skupština ga bira) od zamenika javnog tužioca koji se bira za trajno obavljanje funkcije (bira ga Državno veće tužilaca).


SAOPŠTENJE ZA JAVNOST

SAOPŠTENJE PREDSEDNIKA UDRUŽENJA SUDIJSKIH I TUŽILAČKIH POMOĆNIKA SRBIJE

U svetlu novih dešavanja, postavljanje novih Ustavnih okvira, kao i raspisivanju novih izbora na pravosudne funkcije, nalazim za shodno da vam se obratim, a imajući u vidu da smo u proteklom periodu od 6 meseci, od kako sam izabrana za predsednika Udruženja sudijskih i tužilačkih pomoćnika Srbije, obišli 10-tak gradova, od toga razgovarali sa zaposlenim pomoćnicima i pripravnicima u 15-tak organa.

Posebno moram da naglasim da su na svim sastancima bila moji najbiliži saradnici, među kojima i glavna i odgovorna urednica Ivana Stojiljković časopisa “Justicija” koji časopis izdajemo u saradnji sa Kompanijom “Paragraf”, Jelena Dunjić, Nebojša Milutinović, Jelena Kukolj i Jasmina Minić, članovi Upravnog odbora, Marica Arsenović, Dunja Stojadinović još mnogi.

Na sastancima smo uglavnom govorili o dosadašnjem radu Udruženja, odnosno o ukazivanju na diskriminaciju u odnosu na polaznike početne obuke Pravosudne akademije, imajući u vidu da smatramo da nepravedno imaju prednost prilikom izbora na pravosudne funkcije u odnosu na nas. Ovo pre svega jer novim Pravilnikom o kriterijumima i merilima za ocenu stručnosti, osposobljenosti i dostojnosti kandidata za sudiju koji se prvi put bira, koji stupa na snagu 15. novembra 2016. godine, određeno da će prilikom prvog izbora članom 3 stav 3 merilo za ocenu stručnosti i osposobljenosti kandidata za sudiju koji se prvi put predstavljati ocena ostvarena na ispitu, dok je članom 10 istog Pravilnika propisano da ispit na kome se ocenjuje stručnost i osposobljenost kandidata za sudiju koji se prvi put bira se sastoji od pisanog testa – pitanja, a da sa druge strane, kandidati koji su završili početnu obuku na Pravosudnoj akademiji nemaju obavezu polaganja testa, već prilikom izbora kandidata koji su završili početnu obuku PA uzima ocena sa završnog testa na Pravosudnoj akademiji, a što predstavlja simulaciju suđenja.

Nneizostavna tema svakog sastanka je bio status i materijalni položaj pomoćnika u sudovima i javnim tužilaštvima, za šta su pomoćnici bili uglavnom više zainteresovani, obzirom da brojimo prema zvaničnim izveštajima trenutno preko 1.300, a da su potrebe, u odnosu na ovaj broj, za funkcionerima veoma male, te je velika većina pomoćnika više zainteresovana za svoj statusni i materijalni položaj.

Veoma bitno pitanje kojim se bavi Udruženje, jeste status pomoćnika, obzirom da je Ministarstvo pravde nadležno samo za utvrđivanje sistematizacije, donošenje kadrovskih planova (koji inače za 2017. ne postoji), kao i za naknade za rad pomoćnika, jer je organ koji je nadležan za isplatu naknade zaposlenih državnih službenika po Zakonu o državnim službenicima. Za sva ostala pitanja vezana za status i položaj pomoćnika je nadležan Visoki savet sudstva, obzirom da je Visoki savet sudstva nadležan za odlučivanje po žalbi na sva rešenja koje o ocenjivanju državnih službenika u pravosudnom sistemu i na sva rešenja koja su u nadležnosti predsednika suda o ocenjivanju i evenutalno napredovanju.

Podsetili smo na trenutnu zabranu zapošnjavanja koja je na snazi, kao i nedostatku sredstava predviđenu Zakonom o budžetu za potrebe napredovanja državnih službenika, odnosno činjenici da Zakonom o budžetu za 2017. godinu nisu predviđena sredstva za napredovanje državnih službenika po osnovu ocenjivanja. Možete zaključiti da je po osnovu radnog staža dozvoljeno napredovanja, što nama vrlo ide u prilog. Takođe smo ukazali, sekretarima da zabrana zapošljavanja nije apsolutno zabrana, te da rukovodilac može da se obrati uvek Ministarstvu pravde sa zahtevom da se traži odobrenje za zapošljavanje novih ljudi, ukoliko za to postoji potreba i mogućnost.

Pričali smo o problemima na koje smo ukazivali prilikom ocenjivanja po novom Pravilniku, činjenici da dosta ljudi nisu ocenjeni ili su nepravilno ocenjeni, ili eventalno postoje sudovi gde su svi saradnici ocenjeni sa nižom ocenom, odnosno sa ocenom 4 po diskrecionoj oceni rukovodioca organa. Vrlo često se dolazi do situacije da diskreciona ocena rukovodioca pravosudnih organa, diskriminiše ljude koje treba zaposliti na neodređeno vreme, pa čak i na određeno vreme, jer su ukazali da dosta često se zapošljavaju ljudi, koji nisu bili volonteri u sudu i tužilaštvu, ili pak se preuzimaju zaposleni iz drugih organa, iako već postoje zaposleni koji i spunjavaju uslove za predviđeno radno mesto. Pravilno postupanje po Pravilniku o kriterijumima, merilima i postupku za ocenjivanje rada sudijskih pomoćnika, obezbeđuje nam bolji kako ekonomski tako i statusni položaj, od čega zavise naše naknade za rad, kao i mišljenje prilikom izbora.

Ukazali smo na veliki problem nedostatka pripravnika, odnosno na činjenicu da od 2013. godine mesto ripravnika u pravosudnim organima nije propisano Sistematizacijom i Kadrovskim planom, te da ih zamenjuje sve veći broj volontera, gde postoji opasnost da nas ovo dovede do gašenja naše profesije, jer što je manje pripravnika to je manje saradnika, što je manje saradnika to je manji prostor za odabir pravosnih funkcionera, između kandidata koji zaslužuju da budu birani.

Ono što je uglavnom bila primedba na Pravilnik o kriterijumima i merilima za ocenu stručnosti i osposobljenosti i dostojnosti kandidata u postupku predlaganja izbora nosioca javno-tužilačke funkcije, to je činjenica da postoji nesigurnost kod kandidata, koji je kriterijum za pravilnu kvalifikaciju dela pravilan i objektivan.

Pozivamo sve pomoćnike i pripravnike zaposlene u pravosudnom sistemu Republike Srbije da se priključe, da daju svoje sugestije, da daju svoje predloge što se tiče ustavnih okvira. Što se tiče našeg prava koje ćemo tražiti, što se tiče naših stečenih prava prilikom izbora, što se tiče diskriminacije u odnosu na polaznike Pravosudne akademije odnosno njihovo nepolaganje testa koju mi imamo obavezu da polažemo i posle svih ovih godina rada.

Predstavljali smo naš časopis Justiciju, naše ideje, predstavljali smo nove teme, način na koji možete da se obratite i na koji možete da stupite u kontakt sa nama, kako bi ste pisali, imajući u vidu da se ovim novim Pravilnikom za ocenjivanje rada sudijskih pomoćnika utvrđena jedna od ocena, odnosno merilo pisanja stručnih i naučnih radova.

Osvrnuli smo se i na Ustavne okvire, odnosno eventualne predloge što se tiče ustavnih okvira, gde imamo obavezu da se izjasnimo o istima do kraja ovog meseca, Radnoj grupi nadležnoj za ustanovljavanje Ustavnih okvira i predloga Ustavnih izmena, o čemu ću posebno da vas obavestim.

Veoma je važno da se podigne svest o Udruženju sudijskih i tužilačkih pomoćnika Srbje, da pomoćnici i pripravnici imaju predstavu kakve su naše aktivnosti, te da zajedno moramo raditi na poboljšanju položaja sudijskih i tužilačkih pomoćnika, statusu, kao i da ukažemo svima koliko mi radimo i koji teret nosimo, a što pre svega ima koristi za poboljšanje efikasnosti pravosudnog sistema Republike Srbije, posebno u situaciji kada se radi na ispunjavaju uslovi za ulazak u Evropsku uniju i realizaciju svih planova za Poglavlje 23.

Još jednom vas sve pozivam da se uključite u našu borbu, te da date svoj doprinos kako bismo što više postigli.

Srdačno,
Predsednik USTP-a
Jelena Gajić


SAOPŠTENJE ZA JAVNOST

Udruženje sudijskih i tužilačkih pomoćnika Srbije, se ne slaže sa stavom Alumni kluba Pravosudne Akademije, da poslanici Narodne skupštine Republike Srbije ne treba da glasaju za predloge Državnog veća tužilaca, misleći na predložene kandidate za javne tužioce i zamenike javnih tužilaca koji se prvi put biraju.

Takvim predlogom se direktno inkriminiše rad Državnog veća tužilaca kao najvišeg strukovnog tela kog čine neposredno izabrani predstavnici svih rangova tužilaštava, Republički javni tužilac, ministar pravde, uvaženi akademski predstavnik i predstavnici advokature i skupštinskog odbora za pravosuđe, označavajući i njihov rad sumnjivim.

Ovakva izjava predstavlja neargumentovanu kritiku na rad tela koje je na osnovu jasno definisanog postupka izabralo i predložilo Narodnoj skupštini kandidate sa stečenim stručnim znanjem i veštinama, a koje su garant da će u budućnosti savesno, stručno i odgovorno obavljati funkciju na koju su predloženi.

Pozivanje na prosečnu ocenu sa fakulteta kao krucijalnog kriterijuma za izbog koji, po pomenutom klubu, nije ispoštovan je zapravo skretanje sa teme i direktno dovođenje narodnih poslanika i javnosti u zabludu.

Prosečna ocena sa fakulteta nije i ne može biti kriterijum za predlaganje nosilaca javnotužilačke funkcije, kako formalno, tako ni logički. U konkretnom slučaju Državno veće tužilaca nije biralo najbolje svršene studente i pripravnike, već najbolje kandidate za obavljanje javnotužilačke funkcije..

Ističemo - od budućih nosilaca javnotužilačke funkcije očekuje se najviši stepen stručnosti, osposobljenosti i dostojnosti. To su kriterijumi koji su bili propisani i presudni za Državno veće tužilaca prilikom odabira kandidata. Upoznajemo javnost da stručnost podrazumeva teorijsko i praktično znanje potrebno za obavljanje funkcije zamenika javnog tužioca, a osposobljenost veštine koje omogućavaju efikasnu primenu specifičnih pravnih znanja u rešavanju javnotužilačkih predmeta. Navedene osobine se ne stiču na fakultetu. Da se stiču, nosioci javnotužilačke funkcije bi bili birani odmah nakon završenog fakulteta i prosečna ocena bi bila ključno merilo. Upravo naprotiv, stručnost i osposobljenost se stiču kroz konstantan rad i usavršavanje u pravosudnom sistemu nakon završenog fakulteta. Najviši stepen znanja i veština su predloženi kandidati dokazali polaganjem pisanog testa kroz dobijene maksimalne ocene. Taj pisani test, kandidati koji su završili početnu obuku na Pravosudnoj Akademiji, nisu polagali ravnopravno sa navedenim i svim ostalim kandidatima. Njihova stručnost i osposobljenost se pretpostavljala na osnovu ocene dobijene na završnom ispitu na Pravosudnoj akademiji, pri čemu je završni ispit činila simulacija suđenja, a na kojoj simulaciji su u najvećem broju i dobili najvišu ocenu.

Pitanje za javnost je kako najviša ocena na simulaciji bilo kakvog suđenja može da se uporedi sa radom tužilačkih pomoćnika koji svakodnevno, obavljajući svoj posao, aktivno učestvuju u realnim suđenjima i donose odluke u krivičnim predmetima? Drugo pitanje je - koliko je i takva simulacija ozbiljna ukoliko svi kandidati dobiju najvišu ocenu?

Predoženi kandidati su prošli pored pisanog i usmeni deo provere koji je činio razgovor sa Komisijom DVT-a i kroz koji se cenila njihova veština komunikacije, umešnosti obrazlaganja pravnih stavova, poznavanja Zakona o javnom tužilaštvu, Pravilnika o upravi u javnim tužilaštvima i Etičkog kodeksa javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca. Cenjeni su i prema završenim postdiplomskim studijama, godinama radnog iskustva posle položenog pravosudnog ispita i vrsti posla, oceni sa pravosudnog ispita, objavljenim stručnim i naučnim radovima iz pravne oblasti i doprinosu vladavini prava. Sve navedeno su bili dodatni kriterijumi pomoću kojih je Komisija rangirala kandidate sa istim ocenama i pravila razliku među njima. I kod navedenih dodatnih kriterijuma se primećuje ista logika kao kod osnovnih stručnosti i osposobljenosti - da čine rad i usavršavanje kandidata nakon završenog fakulteta.

Činjenica da su među predloženim kandidatima, upravo u većini tužilački pomoćnici sa dugogodišnjim radnim iskustvom, je očekivana, jer se kroz praksu i rad i stvaraju najbolji kadrovi. Očekivano je, i da upravo oni pokažu najviši stepen teorijskog i praktičnog znanja i veština kroz dobijene najviše ocene na pisanoj i usmenoj proveri.

Sa druge strane, očekivano je i da simulacija nečega, ne može predstavljati dovoljan kvalitet.

S obzirom da Alumni klub Pravosudne akademije instruiše rad narodnih poslanika očekujući od istih da preuzmu nadležnost Državnog veća tužilaca i vrše proveru i kandidata koji nisu predloženi, te iste usmerava kako da glasaju, preporuka Udruženja sudijskih i tužilačkih pomoćnika je da se ne mešaju u rad tela čije nadležnosti ne poznaju, da ne dovode građane u zabludu da se biraju pripravnici, već nosioci javnotužilačkih funkcija i da prihvate polaganje testa, čime će se u proceduri izbora izjednačiti sa svim ostalim kadidatima i pokazati stepen svoje stručnosti i osposobljenosti, jer samo kada svi kandidati prolaze istu proceduru prilikom prvog izbora, možemo reći da su među jednakima izabrani najbolji.

Sa druge strane, očekivano je i da simulacija nečega, ne može predstavljati dovoljan kvalitet.

UDRUŽENJE SUDIJSKIH I TUŽILAČKIH POMOĆNIKA RS


SAOPŠTENJE ZA JAVNOST

povodom utvrđivanja ispunjenosti stručnosti i osposobljenosti kandidata za zamenike javnih tužilaca koji se prvi put biraju

Na sednici zakazanoj za dan 11.05.2017. godine u Narodnoj skupštini Republike Srbije naći će se na dnevnom redu izbor 17. zamenika Osnovnih javnih tužilaca u Republici Srbiji.

Kandidate za izbor jednoglasno je predložilo Državno veće tužilaca, kao najviši strukovni organ, nakon zakonito i objektivno sprovedenog postupka predlaganja za izbor kandidata za izbor zamenika javnih tužilaca koji se prvi put biraju na javnotužilačku funkciju, predviđenog Zakonom o javnom tužilaštvu i Pravilnikom o kriterijumima i merilima za ocenu stručnosti, osposobljenosti i dostojnosti kandidata u postupku predlaganja za zamenika javnog tužioca koji se prvi put bira.

U skladu sa navedenim Pravilnikom, ispunjenost kriterijuma stručnosti i osposobljenosti kandidata za izbor za zamenika javnog tužioca koji se prvi put bira, ispitala je Komisija Državnog veća tužilaca u dvostrukom postupku provere i to kroz pisani deo provere - ispit i usmeni deo - razgovor sa kandidatima.

Navedeni način provere je omogućio da za javnotužilačku funkciju budu predloženi kandidati koji su pokazali najviši stepen ispunjenosti predviđenih kriterijuma, sa stečenim stručnim znanjem i veštinama koje su garancija da će u budućnosti savesno, stručno i odgovorno obavljati funkciju na koju su predloženi. Transparentnosti celokupnog izbornog postupka doprineo je rad Komisije Državnog veća tužilaca koja je rezultat svake faze izbornog procesa objavljivala na sajtu Državnog veća tužilaca, kao i mogućnost prisustva stručne i druge javnosti usmenom razgovoru kandidata i njegovo audio-video snimanje. Postupak provere kandidata je otpočeo polaganjem ispita za proveru stručnosti i osposobljenosti, kao kriterijuma za izbor, i sastojao se od testa sa dvadeset teoretskih pitanja iz oblasti krivičnopravnog zakonodavstva i izrade izreke optužnog akta, gde je svaki deo ispita posebno ocenjivan ocenama od 1 do 5, nakon čega je utvrđivana zbirna ocena.

Ispit je ukupno polagalo 133 kandidata, anonimno pod šiframa, što je dodatno obezbedilo objektivnost i nepristrasnost Komisije Državnog veća tužilaca u postupku ocenjivanja kandidata. Kandidati, koji su završili početnu obuku na Pravosudnoj akademiji, nisu polagali navedeni ispit, s obzirom na to da im je takva mogućnost data Zakonom o javnom tužilaštvu, te je jedini pokazatelj njihove stručnosti i osposbljenosti bila završna ocena dobijena na početnoj obuci na Pravosudnoj akademiji. U drugom delu provere kriterijuma za izbor usledio je usmeni razgovor Komisije sa kandidatima, koji su položili ispit s ciljem ispitivanja njihove veštine komunikacije, umešnosti obrazlaganja pravnih stavova, poznavanja Zakona o javnom tužilaštvu, Pravilnika o upravi u javnim tužilaštvima i Etičkog kodeksa javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca.

Svaki član Komisije je ocenjivao kandidate ocenom od 1 do 3 prema obavljenom usmenom razgovoru, uzimajući u obzir i završene poslediplomske studije, godine radnog iskustva posle položenog pravosudnog ispita i vrstu posla, ocenu sa pravosudnog ispita, objavljene stručne i naučne radove iz pravne oblasti i doprinos vladavini prava.

Po okončanju provere, sabiranjem utvrđenih ocena, Komisija je sačinila rang listu, na osnovu koje je predložila Državnom veću tužilaca kandidate za izbor za zamenike javnih tužilaca za svako javno tužilaštvo za koje je objavljen oglas, a koji su ostvarili najveću zbirnu ocenu i time je nedvosmisleno iskazan najviši stepen ispunjenosti kriterijuma za izbor za zamenike javnih tužilaca koji se prvi put biraju. Državno veće tužilaca je takav predlog jednoglasno prihvatilo i uputilo Narodnoj skupštini Republike Srbije dana 02.02.2017. godine na razmatranje i usvajanje.

Osvrćući se na zahtev Alumni kluba Pravosudne akademije, kog čine polaznici ove Akademije, o pribavljanju prosečne ocene studiranja predloženih kandidata preko Poverenika za informacije od javnog značaja, ukazujemo na činjenicu da u postupku rangiranja kandidata navedena ocena nije bila Pravilnikom predviđena kao kriterijum za ocenjivanje stručnosti i osposbljenosti. Takva ocena svoju ulogu ima kod prijema pripravnika u radni odnos, dakle kod inicijalnog ulaska u pravosudni sistem, a irelevantna je za odabir kandidata koji su kroz obavljanje pripravničkog staža i dalje višegodišnje iskustvo u pravnoj struci stekli stručna znanja i veštine potrebne za uspešno obavljanje javnotužilačke funkcije. Navedeni zahtev vidimo kao latentni pokušaj destabilizacije i pritiska na rad Državnog veća tužilaca i neosnovanu, zakonski i pravno neutemeljenu kritiku predloga kandidata za izbor zamenika javnih tužilaca koju je ovaj kompetentni organ uputio Narodnoj skupštini Republike Srbije.

Udruženje sudijskih i tužilačkih pomoćnika RS, sa ponosom ističe činjenicu da većinu predloženih kandidata čine tužilački pomoćnici koji su svoje znanje i izuzetne profesionalne kvalitete dokazali u sprovedenom objektivnom i transparentnom izbornom postupku i time zaslužili poverenje kod najvišeg stručnog tela nadležnog za izbor nosilaca javnotužilačke funkcije u Republici Srbiji

Udruženje sudijskih i tužilačkih pomoćnika RS, sa ponosom ističe činjenicu da većinu predloženih kandidata čine tužilački pomoćnici koji su svoje znanje i izuzetne profesionalne kvalitete dokazali u sprovedenom objektivnom i transparentnom izbornom postupku i time zaslužili poverenje kod najvišeg stručnog tela nadležnog za izbor nosilaca javnotužilačke funkcije u Republici Srbiji

UDRUŽENJE SUDIJSKIH I TUŽILAČKIH POMOĆNIKA RS

Predsednik,
Jelena Gajić


Novosti
  • SAOPŠTENJE ZA JAVNOST

    SAOPŠTENJE PREDSEDNIKA UDRUŽENJA SUDIJSKIH I TUŽILAČKIH POMOĆNIKA SRBIJE...


  • ODLUKA

    Predlozi za izmenu ustavnog okvira.

Novi broj časopisa IUSTITIA
usudprek_banner
drustvo sudija
usudprek_banner
drustvo sudija
usudprek_banner
usudprek_banner
usudprek_banner